Добро дошли у нашу школу!
На основу записа Основна школа у Рготини почела је са радом први пут школске 1844/1845. године. Школу су финансирали родитељи ђака и мештани. Први учитељ био је Илија Поповић.
Почеци
Од 1868.године школа је имала уџбенике који су били издати по Вуковом правопису. Рад са једним одељењем одвијао се све до Српско-турског рата 1876.год. Рад је настављен после рата. Од школске 1883/1884.год. школа је четвороразредна и има два учитеља који раде у комбинованим одељењима.
Даљи развој
Нова школска зграда отворена је 1894.год., у којој су радили два учитеља. Од 1927.год. отвара се и разредна настава у новој школској згради. Тако се школа из године у годину дограђивала и развијала, са све већим бројем ученика и наставника.
Визија
Визија школе је модерно опремљена школа, центар локалне заједнице, са стручним кадром мотивисаним за развој и усавршавање, са ученицима којима је омогућено да расту и развијају се у складу са својим способностима, развију своју креативност, поштују своју и туђу националну припадност.
По њему носимо име
Јеремија Илић Јегор је рођен 5. марта 1919.године, у Рготини, од оца Станимира и мајке Христине. Ту је завршио основну школу, а нижу гимназију у Зајечару. Жеља ми је била да постане учитељ, те се након положене мале матуре уписао и Учитељску школу у Алексинцу. Рано је постао скојевац и укључио се свим срцем у активности напредног средњошколског покрета у Алексинцу, а и шире.
Школске 1937/1938. године Илић је пети разред завршио у Учитељској школи у Ужицу. Тамо су услови за политичке активности биле знатно повољније, велика већина ђака петог разреда била је обухваћена организованим радом у духу интенција КПЈ, тј. њене идејне платформе.
Године 1938. Јеремија Илић Јегор је примљен у чланство КПЈ.
Крајем октобра 1938.године почео је да ради као учитељ у Стењевцу (Срез деспотовачки). И тамо је, судећи по забелешци школског надзорника, био критички расположен према државном уређењу.
Пошто је жарко желео да се у просветној струци усавршава, Јеремија Илић Јегор одлази у Скопље и на Филозофском факултету уписује педагошку групу предмета. Избијање рата, међутим, омело је његово даље школовање.
Ускоро је почело хапшење комуниста у читавој Тимочкој крајини, па је Илић прешао у илегалност. Налазио се од тада ван Рготине, али је ипак присуствовао формирању партизанске десетине у свом селу. Био је један од главних организатора устанка против окупатора у бољевачком крају.
Почетком октобра 1941.године, одмах након погибије Љубомира Нешића на Стеванским ливадама, Јеремија Илић Јегор постаје политички комесар Крајинског партизанског одреда. На тој дужности је и погинуо од Немаца у ноћи између 4. и 5. октобра у Салашу.
На основу записа Основна школа у Рготини почела је са радом први пут школске 1844/1845. године. Школу су финансирали родитељи ђака и мештани. Први учитељ био је Илија Поповић.
Од 1868. године школа је имала уџбенике који су били издати по Вуковом правопису.
Рад са једним одељењем одвијао се све до Српско-турског рата 1876.год. Рад је настављен после рата.
Од школске 1883/1884. године школа је четвороразредна и има два учитеља који раде у комбинованим одељењима.
У периоду од 1884-1894. године школа је радила у непознатим просторијама. Школовање у то време није било обавезно.
Нова школска зграда отворена је 1894. године, у којој су радили два учитеља.
Од 1927. године отвара се и разредна настава у новој школској згради. Тако се школа из године у годину дограђивала и развијала, са све већим бројем ученика и наставника.